- February 26, 2020
- Posted by: janac
- Category: Korisne informacije
Mlade ljude ponekad smatraju egocentričnim. Međutim, egocentrično ponašanje je pre sastavni deo procesa odrastanja, nego što je zaista karakterna osobina ličnosti. Čovek prvo mora dobro upoznati samog sebe, da bi znao šta može ponuditi drugima ili očekivati od drugih. Tek kada nam je sasvim jasno ko smo, postajemo spremni da podelimo život s nekim, te da vodimo računa o dobrobiti drugih i da postanemo odgovorni i za tuđe živote. Tek tada smo spremni za uplovljavanje u bračne vode i stvaranje porodice.
Koliko god mogli sebičnim nazvati period kada istražujemo sebe, toliko smo nesebični kada dobrobit najmilijih stavljamo na prvo mesto. Biti roditelj i bračni partner znači upravo to – sve vreme misliti u množini. Konačan nivo nesebičnosti i potpune posvećenosti dostižemo kada se zapitamo kako bi se naša porodica snašla ako se nama nešto desi.
Jedan od načina na koji štitimo svoju porodicu jeste i kroz brigu o budžetu. Zadatak je da optimalno raspolažemo finansijskim sredstvima i da pri tome vodimo računa i o neizvesnim troškovima koje nam budućnost može doneti. Zbog toga ćemo svakom mogućem rashodu pristupiti analitički i sebi postaviti važna pitanja. Sličnu strategiju ćemo primeniti i prilikom donošenja odluke o investiranju u polisu životnog osiguranja.
- Da li mi je potrebna polisa životnog osiguranja?
Ako ste partner, roditelj, ako neko zavisi od vas i na vašu podršku računa i u doglednoj budućnosti – tu podršku i sigurnost koju sada osećaju im morate garantovati i u godinama koje slede. Osnovni zadatak roditelja je da brine o svom detetu, a ta briga ne prestaje čak ni kada dete odraste i zasnuje sopstvenu porodicu. Međutim, na vreme se moramo pobrinuti i za moguće vanredne situacije, jer je u takvim situacijama detetu pomoć potrebnija nego ikada pre. Biti roditelj nije lako ni u “normalnim okolnostima”, a svaka neočekivana promena će dodatno otežati situaciju, promeniti planove i opteretiti budućnost. Dakle, sem ako imate moć da proreknete budućnost, ili ste pronašli recept za besmrtnost, polisa životnog osiguranja vam je potrebna! Uvek se savetuje da u polisu životnog osiguranja investiraju oba roditelja.
- Koji iznos osigurane sume je dovoljan?
Osigurana suma je unapred određen i zagarantovani iznos koji se isplaćuje u slučaju nastupanja osiguranog slučaja, odnosno doživljenja ili gubitka života. Trebalo bi povesti računa i o visini premije – iznos koji osiguranik periodično plaća, a na osnovu zaključenog ugovora o osiguranju. Dakle, u obzir morate uzeti budžet kojim raspolažete, trenutne rashode, ali i plan za neki budući period. Kontinuirana briga o deci sa sobom nosi brojne rashode, a ako vaša porodica i dalje raste, rashodi će postajati veći. S druge strane, što je porodica veća, budućnost je neizvesnija ukoliko niste preduzeli sve mere da porodicu zaštite od vanrednih situacija i neočekivanih okolnosti. Agent osiguranja će vam postaviti pitanja, a na osnovu dobijenih odgovora će predložiti ponudu koja najbolje odgovara vašim trenutnim okolnostima. Vi, naravno, imate pravo da postavite dodatna pitanja, te da razmislite da li vam predočene brojke zaista odgovaraju. Imajte na umu da se određeni elementi polise životnog osiguranja mogu menjati čak i nakon potpisivanja ugovora, što znači da se polisa može prilagoditi ako dođe do promene postojećih okolnosti.
- Na koji period da se osiguram?
Polisa životnog osiugranja se može zaključiti na određeni period (15, 20, 30 godina), a postoji i doživotno životno osiguranje. Računamo da smo, u teoriji, za svoje dete odgovorni sve do završetka njegovog formalnog obrazovanja. Dakle, životno osiguranje bismo, po tom kriterijumu, uzeli na period od najmanje 20 godina. Međutim, ako postavimo pitanje da li deca prestaju da računaju na podršku svojih roditelja nakon završetka školovanja – dobićemo jasan i jednoglasan odgovor. Uvek bi na umu trebalo imati i svog bračnog partnera. Brak je zajednica koja se sklapa sa namerom da potraje ceo život. Jednom kada obećamo doživotnu sigurnost, svoje obećanje bi trebalo da ispunimo. Sami donosite odluku o periodu na koji ćete osigurati svoj život, a dovoljno je da se zapitate do kada moja porodica računa na moju podršku i sigurnost koju im pružam.
- Koju vrstu životnog osiguranja da izaberem?
Ovde ćete odluku doneti nešto lakše, jer je gotovo nemoguće napraviti grešku. Čim ste odlučili da investirate u polisu životnog osiguranja, već ste osigurali i budućnost svojih najbližih. Štednja bez osiguranja života u osiguranim fondovima zapravo predstavlja oročenu štednju na određeni period. Ukoliko dođe do gubitka života u toku trajanja osiguranja, osiguravajuća kuća naslednicima isplaćuje do tog trenutka investirani iznos, uvećan za ostvarenu dobit do tog trenutka. Mešovito životno osiguranje podrazumeva osiguranje života na sumu koja je definisana kao osigurana suma, a to je najčešće i iznos koji želimo da uštedimo. Ukoliko dođe do gubitka života u toku trajanja polise, a gubitak života je posledica nesrećnog slučaja, naslednicima se uglavnom isplaćuje dva puta veći iznos od iznosa koji smo planirali da uštedimo, uvećan za ostvarenu dobit do tog trenutka. Riziko osiguranje za relativno nisku premiju obezbeđuje visoko pokriće. Ovaj oblik životnog osiguranja je najpopularniji prilikom podizanja stambenih kredita. U slučaju gubitka života, osiguravajuća kuća isplaćuje dug banci. Na ovaj način ste se osigurali da vaša zaduženja neće naslediti porodica, i da vaši najmiliji ni u najgorem mogućem scenariju, neće ostati bez krova nad glavom.
Nakon analitičkog pristupa, postavljanja pitanja i traženja logičnih odgovora, sami ćete doneti odluku da li je ulaganje u polisu životnog osiguranja prava odluka za vas. Ovo je takođe jedna od odluka koju morate doneti nesebično stvaljajući sigurnost i bezbednost svoje porodice na prvo mesto. Pitanje koje takođe vrlo često postavljamo, a na koje često nemamo odgovor je “šta ako…”. Odgovor na ovo pitanje pronalazimo tako što unapred rešavamo sve potencijalne probleme i osmišljavamo planove za sve moguće ishode. Potrudite se da, kao roditelj i bračni partner, što pre date odgovor na što više “šta ako…” pitanja, da vaša porodica ne bi u najtežem trenutku očajnički postavljala pitanje: “šta sada?!”.