Kako najmlađima objasniti i olakšati gubitak bliske osobe

Gubitak bliske osobe jedna je od najvećih trauma koju osoba može da doživi. Tragedija pogađa pojedinca, ali i porodicu kao celinu, kojoj nepovratno nedostaje jedan važan element. Međutim, sa gubitkom se ne suočavamo svi na isti način: jedni odmah osećaju neizmernu tugu i prazninu, a drugi maksimalno prolongiraju nalet emocija. To može dovesti do nerazumevanja i neslaganja među članovima porodice dok je proces žaljenja i dalje u toku. A, tu su i deca. Deci, kojoj moć bujne mašte uglavnom ne dozvoljava da potonu, teško je objasniti koncept gubitka, koji i sami ne razumemo u potpunosti. Nastojeći da ih zaštitimo od traume, decu ponekad isključujemo iz cele priče i na taj način im uskraćujemo mogućnost da prihvate i razumeju gubitak drage osobe.

Razgovor s decom o gubitku teška je misija, ali je zadatak koji odrasli moraju preuzeti na sebe. Gubitak drage osobe svakako neće proći nezapaženo: dete će primetiti da ih neko blizak više ne posećuje i ne kontaktira. Ukoliko odrasli ne obrazlože zašto je došlo do naglog prekida komunikacije, kod deteta se može pojaviti strah od napuštanja ili bes prema osobi kojoj se izgubio trag. Posledice ovakvog razvoja situacije mogu biti veoma ozbiljne, te mogu uticati na ponašanje deteta i sposobnost uspostavljanja bliskog odnosa s drugim osobama tokom odrastanja ili u odraslom dobu. Dakle, odrasli moraju stisnuti zube i gubitak nekog bliskog deci objasniti na razumljiv način, uz mnogo empatije.

Odrasle osobe su svesne svoje smrtnosti, ali o njoj uglavnom ne razmišljaju svakodnevno. Ukoliko se sve odvija prirodnim tokom, stariji članovi porodice će nas u nekom trenutku napustiti i za to se tokom celog života nesvesno pripremamo. Međutim, dečji koncept vremena i starenja se razlikuje od našeg, a pojam smrtnosti im je misteriozan kao i nama. Mi smo vremenom naučili i prihvatili da određena pitanja u životu jednostavno ostaju misterija, ali deca uglavnom na svako pitanje traže razumljiv odgovor. Trenutak kada deca shvate da odrasli ipak nemaju odgovore na sva pitanja je ujedno i trenutak kada ona sama sazrevaju i odrastaju.

Najvažnije je da se dete u trenucima suočavanja s gubitkom oseća voljenim, zaštićenim i da zna da je sasvim u redu da pokaže tugu ili čak i ljutnju. Dete mora biti svesno da ga draga osoba nije svojevoljno napustila ili prestala da ga voli, nego je jednostavno došla do kraja svoga puta. Suočeni s gubitkom, dečji umovi će početi da rade ogromnom brzinom, pa će se pojaviti strah od novog gubitka, od gubitka svih dragih osoba i strah od samoće. Dete tada moramo ohrabriti i pokazati mu da je okružen ljudima koji ga vole, koji će uvek biti tu za njega i koji će pratiti svaki njegov korak sve dok ne bude spreman da se osamostali. Nakon inicijalnog razgovora, mališan će se verovatno narednih dana, pa čak i meseci, vraćati sa novim pitanjima ili strahovima. Odgovori i objašnjenja zavisiće i od uzrasta, ali će uvek za cilj imati prihvatanje gubitka.

Ono što dodatno otežava situaciju je činjenica da i mi sami patimo zbog gubitka u trenutku kada pokušavamo da najmlađima pružimo utehu. Čak i ukoliko inicijalno ne osećaju strah, decu će uznemiriti scena u kojoj odrasle vide u rastrojstvu. Međutim, naša tuga i po koja suza, uveriće mališane da je zaista u redu da i oni sami pokažu svoje emocije. Ako se svi članovi porodice, uključujući tu i decu, međusobno razumeju i podržavaju – lakše će se i suočiti sa gubitkom.

Iznenadni i tragični gubitak bliske osobe, pred porodicu će staviti brojne izazove, u vreme kada su ožalošćeni sposobni jedino da tuguju. Mada su u potpunom emocionalnom haosu, članovi porodice moraju organizovati sahranu, te na sebe preuzeti i sva pravna i finansijska pitanja. Ako se porodica u velikoj meri oslanjala na finansijsku podršku preminulog, pojavljuje se crni oblak zabrinutosti i stresa, koji večito stoji nad glavom. Pritisnuti sa svih strana, odrasli ne stižu deci da posvete dovoljno pažnje, što čini da se mališani osete zapostavljenim. Takva situacija za posledicu može imati pucanje jake veze koju ste godinama gradili sa svojim detetom.

Polisa životnog osiguranja garantuje da vaša porodica neće morati da brine o novcu i da će uvek imati siguran krov nad glavom. Mešovito životno osiguranje podrazumeva isplatu osigurane sume naslednicima, ukoliko do gubitka života osiguranika dođe tokom trajanja polise. Reč je o iznosu koji ste inicijalno planirali da uštedite. Ako ste opterećeni kreditima i obavezama koje ne želite da ostavite u nasleđe svojoj deci, riziko osiguranje je takođe odlična opcija. U slučaju gubitka života, osiguravajuća kuća isplaćuje dug banci. Na ovaj način ćete biti sigurni da vaša porodica neće ostati na ulici, a ostatak duga neće biti na teret porodici.

Nemoguće je bezbolno se suočiti s gubitkom. Ipak, možemo se potruditi, unapred pripremiti i na vreme pokriti stavke koje će samo dodatno otežati gubitak onima do kojih nam je najviše stalo. Mada u trenutku gubitka nije na samom vrhu liste briga, problem finansija često se nalazi na jakom drugom mestu. Ako unapred rešite probleme koji vas mogu pogoditi u budućnosti, u ključnom trenutku ćete imati više vremena, strpljenja i pribranosti da se posvetite najmlađima. Uz adekvatnu emocionalnu podršku, vaše dete se neće gubiti u mislima i nastaviće da mašta i bezbrižno odrasta. Više od toga i ne možemo tražiti.