Kako se naš pojam sigurnosti menja s razvojem civilazacije

Razvoj civilizacije često poistovećujemo s razvojem privrede i pojavom industrije. Kako su se razvijali zanatstvo i trgovina, tako su napredovali i ljudi. Međutim, često zaboravljamo na ključni faktor razvoja civilizacije – razvoj ljudske svesti. Razvoj ljudske svesti utiče i na određivanje prioriteta, a samim tim i na usmeravanje čovekove misli i rada. Što je naša svest razvijenija, što smo svesniji svojih potreba i prioriteta, to će i naš i individualni, ali i kolektivni razvoj, dostići viši nivo.

Danas smo fokusirani na što bolji kvalitet života, dok je naš predak bio usredsređen na očuvanje samog života. Ipak, osnovne potrebe ostaju gotovo nepromenjene kroz vekove. Tema osnovnih potreba i njihovog zadovoljenja ostaje večno aktuelna – toliko da je postala fokus istraživača. Američki psiholog Abraham Maslov zasnovao je sopstvenu teoriju osnovnih potreba, pri čemu ih je hijerarhijski grubo podelio u pet grupa: fiziološke potrebe, potrebe za sigurnošću, potrebe za pripadnošću, potreba za uvažavanjem i potreba za samoostvarenjem. Osnovne potrebe se ne menjaju kroz istoriju, ali se prilagođavaju vremenu u kome živimo.

Kada je reč o sigurnosti, naše razumevanje ovog pojma i razumevanje našeg prapretka, u velikoj meri se razlikuju. Kako bi se zaštitio od vremenskih neprilika i divljih životinja, pračovek je sigurnost tražio u pećinama. Iako pračovek verovatno nije bio svestan osnovnih potreba kao takvih, niti je pomno sastavljao listu prioriteta, očigledno je bio dovoljno svestan da potraži zaklon i tako zaštiti svoj život. Daljim razvojem ljudske svesti, čovek stiče brojna znanja i veštine. Primera radi, pojavljuje se sposobnost procene i upoređivanja svog posedstva sa tuđim. Kada smo sposobni da uočavamo razliku između svog i tuđeg ostvarenja, sposobni smo i da osećamo stid i zavist, da poželimo tuđe ili čak preduzmemo korake da nešto tuđe postane naše. Takvim razvojem svesti, javlja se i potreba čoveka da što bolje zaštiti svoju imovinu, pa svu svoju umnost i veštinu usmerava na izradu reza, brava i katanaca. Čovek je sve više svestan vrednosti stečene imovine, ali nastavlja da vrednuje sopstveni život i život najbližih.

Kada je ljudska svest dosegla vrhunac i proizvela modernog čoveka, fokus se u određenoj meri preusmerio na očuvanje imovine, radi održavanja kvaliteta života. Imovina u koju se ulagalo generacijama i koja je rezultat neumornog truda i rada, postaje simbol uspeha i blagostanja. Zadovoljenje osnovnih potreba se danas često podrazumeva, dok stretmimo ka materijalnom i profesionalnom uspehu. Takav razvoj ljudske svesti i određivanje prioriteta modernog čoveka, logičan je sled događaja. Međutim, ono što i dalje ostaje najranjivije, uzevši u obzir sav ostvareni napredak, jeste ljudski život.

Slično kao pračovek koji se skrivao u pećini, ali je ipak morao da povremeno izađe u potrazi za hranom i društvom, moderan čovek danas napušta svoj dom, u potrazi za ispunjenjem sopstvenih prioriteta i ostvarenjem potreba. Vrednost ljudskog života nije se menjala kroz godine, a primarna briga bi upravo trebalo da bude očuvanje tog života, radi sebe i svojih najbližih.

Moderan čovek uočava potrebu da dodatno zašititi sebe i one koje voli, pa se preduzimljivost usmerava na ispunjenje tog prioriteta. Osiguranje života tvorevina je modernog čoveka, ali je, bez sumnje, neophodna za ispunjenje osnovne potrebe – potrebe za sigurnošću. Davno smo prestali da svakodnevno strahujemo za svoj život, jer nam je celokupni razvoj to omogućio. Međutim, razvoj svesti nam je takođe omogućio da sagledamo širu sliku, da proširimo vidike i ne gledamo više samo danas i sutra, nego da računamo i planiramo dalju budućnost. Ako je viševekovni razvoj ljudske svesti omogućio da danas postavimo temelje sigurnosti za decenije unapred, dužni smo da se planiranju ozbiljno posvetimo i da svoju sigurnost stavimo na prvo mesto.

Ulaganje u polisu životnog osiguranja je moderan pristup iskonskoj potrebi. Pojava životnog osiguranja rezultat je razvoja ljudske svesti, razvoja uma i naših sposobnosti da ulaganjem u sebe osiguramo sopstvenu budućnost. Maslov je još četrdesetih godina prošlog veka utvrdio osnovne potrebe i zaključio da bez zadovoljenja osnovnih potreba, ne možemo ni početi da razmišljamo o zadovoljenju sekundarnih. Dok se baškarimo u toplom domu, zaključani, bezbedni, u društvu porodice, osećamo sigurnost, mir i spokoj. Međutim, razvoj ljudske svesti ne dozvoljava da živimo samo u trenutku. Dok uživamo u momentu, na nama je da osiguramo još bezbroj sličnih trenutaka, kao i adekvatno rešenje, ukoliko nastanu neočekivani problemi.

Napredak civilizacije posmatramo kao napredak ljudske svesti. Ljudska svest danas, na vrhuncu svog razvoja, u prvi plan ponovo stavlja očuvanje života i sigurnost, kao ultimativne prioritete. Na ovaj način se zatvara pun krug razvoja, pri čemu vekovima nastojimo da zaštitimo ono što će uvek vredeti najviše – ljudski život.