Štednja – saveti zlata vredni

Svi smo manje-više upoznati s konceptom štednje – redovno odvajamo deo ostvarenih prihoda, da bismo investirali u budućnost. Cilj ka kojem je štednja usmerena može biti opipljiv – poput nekretnina i druge materijalne imovine. Štednja može biti i pokriće za potencijalne neočekivane izdatke, pa je često posmatramo i kao “fond za crne dane” ili “ulaganje u budućeg sebe”. Sve u svemu, štednju nije teško razumeti u teoriji, međutim primena u praksi može naići na određene poteškoće.

 

Da bi ušteda zaista bila optimalna, bitno je da na samom početku osmislimo plan i postavimo dobre temelje. Ukoliko mesečni budžet na ime štednje nadmašuje naše finansijske mogućnosti, ubrzo ćemo se naći u problemu. Koliko god želeli da što pre uštedimo željeni iznos, redovni mesečni izdaci moraju biti prioritet. S druge strane, ukoliko periodično na ime štednje izdvajamo suviše male iznose, bilans nakon nekoliko godina štednje neće biti zadovoljavajući. Delovaće nam da se trudimo, a rezultati uporno izostaju. Ako štednja nije kontinuirana i svakog meseca izdvajamo različite iznose, teško će nam biti da se uklopimo u plan ili da prognoziramo koliko ćemo uspeti da uštedimo u narednih par godina. Neretko se dešava da osoba postane svesna svih finesa i potencijalnih problema, tek kada prvi put zaista pokuša da uštedi zacrtanu sumu. Baš iz tog razloga mnogi odustaju od namenske štednje, a rešenje se krije u korisnim savetima stručnjaka.

 

 

  • Vodite evidenciju ukupnih mesečnih troškova

 

 

Prvi korak ka uspešnoj štednji jeste da postanete svesni svojih mesečnih izdataka. Većina okvirno zna koliko prosečno potroši u toku meseca, a najčešće se računica zasniva na krupnim izdacima, poput kirije ili rate kredita, hipoteke, komunalija i različitih računa. Savet je da tokom jednog meseca evidentirate sve svoje troškove: krupne i stine. Dešava se da se manji a česti troškovi kumuliraju, pa ukupni iznos na kraju meseca ume da šokira (kafa, doručak i ručak na poslu, prevoz…). Ako želite da budete posebno pedantni, troškove možete kategorisati i upisati u različite kolone, pa ćete na taj način dobiti jedinstvenu tabelu mesečnih rashoda. U ponudi su i različiti softveri i aplikacije koje vam mogu olakšati posao.

 

 

  • Oformite mesečni budžet za štednju

 

 

Kada ste uspešno evidentirali sve mesečne troškove, možete pristupiti formiranju budžeta za štednju. Važno je da utvrdite odnos između mesečnih prihoda i rashoda, kako biste odredili koliko zapravo možete da odvojite na ime štednje. Takođe je važno da u obzir uzmete i troškove koji se ne javljaju na mesečnom nivou, ali predstavljaju veći izdatak (npr. servis automobila). Ako ste ranije već napravili tabelu troškova, sada možete uneti još jednu kolonu – štednja (iako štednja sama po sebi nije trošak nego investicija). Eksperti savetuju da na ime štednje mesečno izdvojite oko 10-15% ukupnih prihoda.

 

 

  • Eliminišite nepotrebne izdatke

 

 

Pregledom ukupnih rashoda, verovatno ćete primetiti da, uz minimalno prilagođavanje, možete dodatno “skresati” izdatke. Ovaj korak je posebno važan ako ste fiksirali određeni iznos koji želite da uštedite i odredili rok za postizanje ovog cilja. Važno je da odredite prioritete i da eliminišete nepotrebne izdatke: otkažite članarine koje ne koristite (teretane, razni klubovi…), obratite pažnju koliko trošite na obroke u restoranima ili brzu hranu, ne kupujte impulsivno ili odredite sebi dnevni budžet.

 

 

  • Vizualizujte krajnji cilj

 

 

Ako vam je teško da pronađete motivaciju, verovatno će pomoći da zacrtate i vizualizujete krajnji cilj – motivacija će rasti sama od sebe što ste bliži ostvarenju cilja. Istovremeno možete zacrtati i više ciljeva – sitnije ostvarive nakon samo nekoliko meseci štednje i one krupnije za koje je potrebno štedeti duži vremenski period. Nakon što uštedite dovoljno i uspete da ostvarite prvi sitniji cilj, osetićete uzbuđenje i zadovoljstvo.

 

Kratkoročna štednja najčešće obuhvata period do 3 godine i podrazumeva formiranje fonda za “crne dane” (iznos koji pokriva osnovne troškove života za period od nekoliko meseci, u slučaju da dođe do gubitka zaposlenja ili nastanka zdravstvenih problema), štednju za troškove letovanja ili zimovanja, štednju za otplatu automobila… Dugoročna štednja se najčešće odnosi na period štednje duži od 5 godina i podrazumeva ulaganje u nekretnine, školovanje dece i bezbrižnu penziju.

 

 

  • Povremena kontrola

 

 

Kada prođete kroz sve navedene korake i zadovoljni ste učinjenim, na redu je peti korak, kojem ćete se periodično vraćati. Naime, da biste bili sigurni da sve teče po planu, stanje mora biti pod kontrolom. Povremeno proverite kako teče kompletan proces, a moguće probleme ćete na ovaj način blagovremeno uočiti i otkloniti. Naravno, bitno je da plan ostane fleksibilan. Na određene životne promene ne možemo svesno uticati, te se novonastaloj situaciji moramo prilagoditi.

 

Planiranje štednje, posebno one dugoročne, može biti kompleksan proces. Ako je u pitanju domaćinstvo sa više prihoda, ali i mnogo rashoda – kolone u tabeli će se nizati u nedogled i lako je izgubiti fokus. Kada je reč o finansijama, samo jedan zarez na pogrešnom mestu, može napraviti veliku pometnju. Zato vam je uvek na raspolaganju štedno osiguranje.

 

Štednja bez osiguranja života u osiguranim fondovima je najsigurniji oblik investiranja kapitala. Osiguravajuća kuća u ovom slučaju ne preuzima rizik osiguranja života, već plasman kapitala. Reč je zapravo o oročenoj štednji, a period oročenja je određen vašim ciljevima i potrebama. Ako dođe do gubitka života tokom trajanja polise, osiguravajuća kuća isplaćuje naslednicima iznos koji je do tog trenutka investiran, uvećan za ostvarenu dobit.

 

Važno je napomenuti da se ponuda uvek kroji prema individualnim potrebama klijenta, a cilj je da ostvarite što veću dobit po isteku polise

 

Ako možete da vizualizujete svoj cilj, mi vam možemo pomoći da taj cilj i ostvarite.

 



Leave a Reply